Марица Перишић: Моје наде, жеље и рад иду ка злату

Србија – земља успешних спортиста, а доказ томе је и наша репрезентативка у џуду, Марица Перишић, која је недавно освојила сребрну медаљу на Европском олимпијском фестивалу младих (EYOF) у мађарском Ђеру. У полуфиналу је победила Ренату Захову из Чешке, а након тога се у финалу турнира борила против Кајзер Каје из Словеније и тако освојила сребро у категорији до 57 килограма. Осим овог великог успеха, Марица је у 2017. години на великим такмичењима три пута освајала сребрну медаљу, и то на Еворопском првенству за кадете у Литванији и на два eвропска купа за кадете у Теплицама и Берлину. Најновији успех је остварила 11. августа освојивши пето место на Првенству света. Ова млада и успешна девојка се џудом почела бавити још од своје девете године, док почетак спортске каријере везује за озбиљније турнире, купове и првенства која су кренула пре око три године.

Какав је био осећај када си освојила сребро и можеш ли нам описати укратко тај велики дан?

Након 5. места тј. пласмана на eвропском, жеља за медаљом на EYOF-у била je још јача. Када сам ушла у финале, била сам свесна да је медаља ту, али и даље је горела жеља за златом. Међутим, бити први је заиста прелеп осећај, бити други је леп, али то вас касније води само да јаче и више тренирате за нове циљеве. У својим поразима и губицима не гледам колико је грешка направљено, већ тежим ка томе да извучем лекцију и искуство из тога.

Да ли је у џуду пресудан таленат или свакодневни тренинг може бити кључ успеха?

Џудо као спорт захтева много брзог размишљања, јер борба наспрам неких других спортова траје кратко. Иако са стране изгледа да та четири минута брзо прођу, на струњачи је као вечност, иако вам оставља мало времена за мозгање. Ја мислим да рад побеђује таленат. Сматрам да се резултати морају показати једног дана сваком ко се труди, ко је у потпуности посвећен томе и даје свој максимум.

Знају ли људи довољно о џуду?

Један велики жал је што у нашој држави џудо није толико популаран спорт као други спортови. С једне стране, компликованији је од доста спортова, али исто, захваљујући новим успесима, његова популарност са годинама расте.

Чему највише тежиш када је у питању твоја спортска каријера и шта је оно што ти највише даје снагу у животу?

Будућност је непредвидива, као и у сваком спорту. Никад не можемо знати засигурно век професионалне каријере. Џудо је веома компактан спорт у којем може доћи до повреда које вас могу заувек одвојити од струњаче. Наравно, сви се ми надамо да до тога никада неће доћи и зато стално тежимо ка новим изазовима. Што се тиче спортске каријере, моје наде, жеље и рад иду свакако ка злату највећих постоља као што су Олимпијске игре, светско и европско првенство. Велику захвалност дугујем људима који су били са мном кроз оно најгоре, а онда и најбоље, и који су ми давали снагу да наставим даље.

Кристина Ивковић Ивандекић

Фотографије: приватна архива