Хармоника је моја карта за пут око света

Начин на који млади Бањалучанин Стојан Бојић свира хармонику је посебан и инспиративан. После завршетка основних студија на Музичкој академији Универзитета у Источном Сарајеву, магистарске студије је уписао на Руској музичкој академији „Гњесини“ у Москви. Његов таленат није остао незапажен, па се може похвалити да је ове године освојио чак три прве награде, од којих и један гран-при на Међународном такмичењу младих извођача по видео-записима у Русији.

Које су основне разлике између образовног система тамо и на нашим просторима?

Што се тиче образовног система у Русији и код нас, нема неке велике разлике. Једина предност, и ако се може назвати разликом, је та да је Русија увијек била земља културе и умјетности, и да у погледу образовања студената у области умјетности пружа могућност непрестаног усавршавања.

Стојан Бојић

Стојан Бојић

Како би читаоцима „Омладинских новина“ дочарао Москву –  људе, менталитет, друштвени живот?

Први утисак кад сам дошао у Москву био је – све је превелико и све је далеко. Али, убрзо сам се на све то навикао. Град је огроман, простран, пун паркова, шеталишта,  људи су доста слични нама, живе сличан живот и јако воле наш народ, што је сигурно доста утицало на то да се ове три године колико живим тамо осјећам пријатно.

Која композиција и извођење би могле бити твој заштитни знак?

Композиција која је дефинитивно обиљежила последњих пар година мог рада је Соната бр. 3, руског композитора и професора академије у Москви Вјачеслава Семјонова. То је засигурно дјело које ми је донијело доста успјеха на такмичењима и за које сам добио велики број позитивних критика.

Обишао си многобројне земље. Која публика је најбоље реаговала на твоје извођење и одакле носиш најлепше успомене?

Хармоника је дефинитивно моја карта за пут око свијета. Са хармоником сам обишао многе земље Европе па и Азије. Некако, од свих путовања, највише ми је у сјећању остао пут на Свјетски трофеј хармонике у Португал 2009 године. Велики број наступа сам имао у Русији и дефинитивно сматрам да су Руси најбоља и најкултурнија публика.

Намераваш ли градити своје име и каријеру у Русију или ипак машташ о повратку у родни град?

Следеће године би требало да завршим трећи циклус образовања и вријеме је да донесем неке важне животне одлуке. Тренутно имам неколико понуда за посао на факултетима у Русији и то је оно што утиче на моје размишљање о будућности и даљем животу тамо. Ипак, био бих јако срећан када бих добио прилику да се запослим у својој земљи и да све то знање стечено у току свог академског образовања пренесем на наше будуће ученике.

Јелена Драпић