Архива категорије

Дубровник – град у који ћеш се сигурно вратити!

Један од најважнијих историјских и туристичких седишта, Дубровник, град на југу Хрватске, већ деценијама плени својом лепотом, споменицима и културним догађањима. Ипак, бисер града је стари део који се уздиже на самој обали мора.

Први списи који причају о Дубровнику, тадашњој Рагузи, датирају из седмог века нове ере. Међутим, градске зидине се издижу тек од 13. па све до 17. века. Пролазећи кроз главну капију, уколико скренеш одмах десно уском улицом, долазиш до једне од најстаријих апотека на Балкану основане 1317. године. Ова апотека и даље ради, а посебан одељак у виду музеја је посвећен историји справљања лекова и старим рецептима из подручја фармакологије који су непроценљиви.

Најстарија апотека на Балкану која још увек ради!

Главна улица је увек заглушена реком људи. Не може се рећи из ког краја света има највише туриста. Корачајући, чућеш француски, италијански, немачки, енглески, руски и многе друге језике које чак и нисмо у стању да препознамо.

Са свих страна сте окружени продавницама у којима је изобиље сувенира са знаком Дубровника – лепезе, магнети, мајице, ташне, упаљачи… Hа улицама су љубазни конобари који те позивају да посетиш баш њихов ресторан. Поред њих, атракција тога дана су били папагаји допремљени из Африке. Уколико издвојиш 20 куна, можеш да се сликаш са било којим од њих док ти стоји на рамену!

Папагај из Африке, атракција на улицама Дубровника

Шетајући од улице до улице, видећеш величанствене цркве и катедрале које се уздижу на великим трговима. Ипак, прави ужитак су уске улице које су изграђене по узору на италијанске градове са којима је Дубровник током своје историје често био у контакту. У њима се може наћи мало хлада и покоји кафић са само четири столице за госте, јер више од тога ни не може стати на улицу.

Селе смо у један од кафића на тргу код Цркве Светог Игнација. Пре него што амо платиле рачун, љубазна конобарица упита одакле смо. Када само одговориле да долазимо из Новог Сада уследило је одушевљење.

– Ја идем у Нови Сад кад год могу! Тамо је најбољи провод! Људи су љубазни и веома гостољубиви. И стварно је прелеп град! А вама, да ли се вама овде допада? – упитала је озарена Тихана.

Да. И сигурно ћемо доћи опет!

 

Текст: Јелена Врцељ

Фотографије: Јована Врцељ

Рафтинг брзацима реке Таре

Река Тара је најдужа река у Црној Гори, а због прелепе плаве боје своје воде названа је „Сузе Европе“.

Спуштајући се реком долази се до чувеног моста Ђурђевића. Мост је изграђен уочи Другог светског рата. Пројектовао га је један од највећих грађевинских стручњака Краљевине Југославије, инжењер Мијат Тројановић. У време када је завршен,  био је највећи друмски мост од армираног бетона у Европи. Током Другог светског рата, да би осујетио Немце да пређу мост и нападу мештане оближњих села, инжењер који је учествовао у изграњи моста, Лазар Јауковић,  наредио је минирање и разношење једног дела моста. Његов потез је разбеснео Италијане који су га пронашли и као казну стрељали на том истом мосту. Данас он представља сећање на инжењереву храброст и оданост своме народу. У његову част је подигнута статуа поред моста, на месту на којем је сахрањен.

Мост Ђурђевића на Тари

– Река ни на једном месту дуж целог свог тока од 146 километара не прелази дубину од два метра, осим у априлу када се топе снегови. Њени брзаци нису несавладиви и зато њоме плове чак и они који имају страх од воде. Најчистија је река у Европи и њена вода може и да се пије, а током целе пловидбе види се камење на дну. Кањон реке Таре је дубок 1333 метра што га чини другим најдубљим кањоном на свету, одмах након кањона реке Колорадо у Америци – прича двадесетседмогодишњи Владимир Дамјановић, рафтинг инструктор и туристички водич.

Владимир док ради

Након две године студирања програмирања у Подгорици, схватио је да се не проналази у томе. Уместо тога, Владимир се вратио у родни Жабљак и оно што је био само летњи посао, постаје посао са пуним радним временом.

– Нисам се само пробудио једног дана и схватио да се школујем за нешто што ми се не допада. Некако ме је призвала природа у којој сам одрастао. Овим се бавим већ седам година и ниједном се нисам покајао због своје одлуке – каже Владимир и додаје да је захваљујући овом послу упознао људе из целог света.

– Највише је било група из Европе, али су нам у посету дошли и Аустралијанци, Американци и Новозеланђани. Волим рад са великим групама јер то увек представља изазов. Предност је и то што сваки дан имам прилику да користим и усавршим енглески језик – закључује Владимир.

Вода је толико чиста да може да се пије

Да је и свет препознао лепоту ове реке која чини део националног парка Дурмитор, говори и податак да је Тара под заштитом УНЕСКО-а, организације Уједињених нација за образовање, науку и културу. Уколико и ти желиш да провериш да ли су приче о њеној лепоти тачне, правац Дурмитор!

Текст и фотографије: Јелена Врцељ

То је Госпа од Шкрпјела, невеста Јадрана!

По предању, браћа Моршићи су 1452. године пронашли икону Госпе на хриди у заливу, што је био знак од Бога да на том месту треба да саграде цркву. Како је у питању била само стена у мору, грађани Пераста су прво сваке године вештачким путем ширили њену површину до величине острва на којем је касније могла бити изграђена црква у Госпину част.

Госпа од Шкрпјела

Једном годишње, на дан проналажења иконе, 22. јула, Пераштани традиционално натоварају барке камењем и плове ка острву где истоварају свој терет. Данас острво има око 3000 квадратних метара и на њој је током 17. века подигнута римокатоличка црква. Многи истакнути италијански уметници су долазили како би изградили или осликали део цркве. Унутрашњост је осликао уметник Трипо Кокоља. У централном делу таванице се налази слика узнесења Богородице. Представљено је и њено крунисање, смрт и посета Светог духа. Потом се ређају сцене из Старог завета, слике приказа Исусовог живота. Испод се ређају сребрне рељефне плочице на којима су приказани бродови бокељских помораца, који су их  пре одласка на море остављали Госпи у нади да ће их она штитити док су на пучини.

Посебан значај има „Сто за помирење“ који се налазио у Помирбеној дворани. Вековима је код Црногораца била заступљена „крвна освета“, конфликт између  два племена, започет убиством члана једне фамилије, а настављен међусобним убијањем једног по једног мушкарца из обе породице. Над столом за помирење су прекидане вишедеценијске свађе, чијих се почетака слабо ко и сећао. На овом светом месту, мирним путем су превазилажене разлике и одрицало се насиља и увреда.

 

Сто за помирење завађених породица

Део цркве је испуњен поклонима Пераштана и других поштовалаца Госпе. У двема малим просторијама се могу видети сабље, порцелански предмети, стари часовници, машине за шивење и слично, све оно што представља живот становника Пераста кроз векове. У соби поред зидове красе дела уметника који су били инспирисани славном историјом и храброшћу грађана Пераста.

Дарови грађана Пераста у музејски део цркве

Госпа од Шкрпјела није сама. Крај ње се на природном острву уздиже црква Светог Ђорђа. Ипак, својом легендом, својим небеско плавим кровом остаје најлепша, остаје невеста Јадрана.

Текст и фото: Јелена Врцељ

Сва блага Бјеласице кроз активaн туризам

Најбољи вид одмора је активни туризам, каже Данијела Николић која већ шест година води овакве туре. То подразумева организовану активност за сваки дан одмора – пешачење, рафтинг, кајак, кањонинг, бициклизам… могућности су бројне.

Поглед на планину Бјеласицу

– Радила сам свуда по земљама бивше Југославије, али сам највише времена провела у Црној Гори. Она има и море и планине и та комбинација се веома допада странцима. Претежно радим са групама са француског говорног подручја, али у агенцији имамо и водиче за немачке, јапанске и енглеске групе – каже Данијела и додаје да се посетиоци увек прво одушеве квалитетом хране са ових простора.

 

Бјеласица је препуна разноврсног цвећа

Посебан ужитак пружа планина Бјеласица. Она се простире на 630 квадратних метара. Пресецају је две велике реке, Лим и Тара. На њеним падинама се простиру места Колашин, Мојковац, Бијело поље, Беране и Андријевица. Планина је веома приступачна и лако проходна до врхова од којих се истиче Црна глава са највишом тачком на 2139 метара.

 

Катуни Врањак, мале дрвене колибе

– Бјеласица је једина планина у Црној Гори која је вулканског порекла. Има предивне пашњаке и поља препуна разног цвећа. На њој се не уздижу велелепни хотели, већ су гости смештени у мале дрвене колибе које се називају катуни, а које су опремљене само са креветима и пећи која вас огреје уколико се нађете на планини у току хладнијег периода – рекла је Данијела и додала да је њој најлепши део планине национални парк Биоградска гора у склопу којег се налази највеће планинско језеро у Црној гори, Биоградско језеро.

Природни извор воде

Успињући се лагано ка врху планине можете наићи на манастир Светог Кирила и Методија. Отац Јоил Булатовић, који је дуги низ година био чувар кивота Светог Василија Острошког, одлучио је да 1995. године на породичном имању изгради овај манастир. Он је намењен женама, а манастир који ће бити само за мушкарце је још увек у изградњи. Оца Јоила многи цене због његове мудрости и долазе издалека не би ли га упитали за савет. Ако питате мештане Колашина за оца Јоила, рећи ће вам да он има исцелитељске моћи и причаће вам приче о томе како уме да прочита оно што носите у души.

Стадо на испаши

– Ноћи су планини су предивне. Небо пуно звезда и звуци птица и цврчака око вас. Нарочито у мају и јуну када све цвета и Бјеласица је препуна орхидеја. Увек топла препорука за одмор – закључује Данијела.

Текст и фотографије: Јелена Врцељ

Дурмиторске горске очи

Планина Дурмитор је највиша планина у Црној Гори. Проглашена је националним парком и од 1980. године је под заштитом УНЕСКО-а.

Сматра се да име потиче од келтских речи „дру ми торе“ што значи „планина пуна воде“. Ово се односи првенствено на 18 ледничких језера која почивају на њеној површини, а која су названа „горске очи“. Сва вода је светлозелене боје и шуме које их окружују рефлектују се на површини. Једно од најатрактивнијих језера је Црно језеро које се, као и сва остала, налази изнад 1500 метара надморске висине и недалеко је од улаза у национални парк. Уколико температура дозвољава, посетиоци се радо купају у њему.

Осим језера ту су и реке Тара, Драга и Сушица које су вековима продубљивале кањоне и дале планини још необичнији изглед. Све реке су изузетно чисте и чувари парка се труде да тако буде и убудуће. Брину се и о свим врстама биљака и животиња која су овде настањенa.

Планина се простире на 39 хиљада хектара. Својом лепотом привлачи туристе из целог света, међу којима су најчешћи посетоци Французи, Немци, Енглези и Белгијанци. Постоји много начина да се виде сви предели Дурмитора. Најчешће се обилази пешке. Пење се ободом до неког од 48 врхова који прелазе висину од 2000 метара надморске висине. Неки се пак опредељују да је пређу бициклима, док они који су мање окренути спорту уживају у погледу возећи се колима колико год то терен допушта. Највиши врх је Боботов кук и уздиже се до висине од 2522 метра одакле се погледом може обухватити не само цео национални парк, него и околна природа.

Током зиме Дурмитор се претвара у главни скијашки центар у Црној Гори. Зиме су овде хладне и са много снега због чега све куће имају кровове који се спуштају до метар од земље, како би снег могао да падне и не уруши кров својом тежином. Тада главно место окупљања љубитеља скијања постаје место Жабљак. Иако цела општина има свега 4000 становника, сви се увек радују новим посетиоцима.

Без обзира на то да ли преферирате лето или зиму, Дурмитор је одлична опција за одмор са породицом или пријатељима. Уживајте и јавите нам утиске!

Јелена Врцељ

Фото: Јелена Врцељ